auto-sedista

Vožnja je bezbedna samo u auto sedištu

Ma koliko da se poslednjih godina povećao procenat korišćenja  dečjih auto-sedišta,  zabrinjavajuće je što se i dalje 90 odsto mališana nepravilno prevozi u njima.

Koje je kriterijume važno zadovoljiti pri kupovini auto-sedišta i novih i polovnih dečjih auto-sedišta, kako odabrati njegovu veličinu prema uzrastu deteta, o standardima regulacije i drugim pitanjima važnim za pravilan izbor auto-sedišta za naše najmlađe razgovarali smo sa Ivanom Mihajlović, instruktorkom za dečja auto-sedišta.

Ona pre svega naglašava da svi putnici u automobilu moraju biti vezani. Korišćenje sigurnosnog pojasa u automobilu, kako kaže, za više od 50 odsto smanjuje rizik od teških i smrtnih povreda prilikom saobraćajnog udesa. Osim toga, budući da su pojasevi u vozilu dizajnirani za osobe više od 150 cm, dečja sedišta su neophodna kako bi dete od prve vožnje, što je najčešće prilikom izlaska iz porodilišta, bilo pravilno prevezeno.

Tri važna kriterijuma

Pri kupovini auto sedišta za dete, bilo da su nova ili polovna, Ivana Mihajlović kaže da  treba paziti da:

  • sedište odgovara uzrastu a treba gledati njegove karakteristike tako da ga dete ne preraste brzo;
  • sedište odgovara automobilu. Savetujemo da se pre kupovine obavezno isproba, bilo da se fiksira pojasom ili ISOFIX-om, treba proveriti i da li se pravilno i dovoljno čvrsto može postaviti u automobil. Da bi sedište bilo pravilno postavljeno, kada se pričvršćuje pojasom, pojas treba provući po uputstvu proizvođača, a onda tako snažno zategnuti da kada se sedište povuče levo-desno u donjem delu, ne mrda više od dva centimetra. Idealno bi bilo da se ne mrda uopšte. Postoje neke konfiguracije sedišta automobila na koje se neka dečja sedišta jednostavno ne mogu dovoljno pričvrstiti. Tada treba isprobati više modela auto- sedišta i pronaći ono koje se može pravilno fiksirati. Kod sedišta koja se pričvršćuju ISOFIX-om proveriti da li za automobil postoji „car fitting lista“ sedišta koja odgovaraju; proveriti u uputstvu automobila na kojim mestima je dozvoljeno postavljanje sedišta, te koji još sistem pričvršćivanja ima to sedište. Naime, kada se sedište pričvrsti za ISOFIX kuke, potrebno je obezbediti i treću tačku vezivanja, takozvanu antirotaciju. Kod nekih sedišta to je potporna noga, kod nekih kaiš koji se kači za poseban vez u gepeku, a kod nekih pojas automobila. Sve to treba pažljivo proučiti u uputstvu proizvođača dečjeg sedišta, a potom videti šta je od toga moguće u vašem automobilu;
  • kada je reč o polovnim sedištima, važno je znati da se više ne sme koristiti ono koje je bilo u sudaru bilo da je u tom trenutku dete bilo u njemu ili ne. Naime, tokom sudara, čak i pri  malim brzinama, na plastici sedišta nastaju mikrooštećenja i nema garancije da će ono, iako izgleda neoštećeno, sledeći put izdržati sile sudara. Zatim treba obratiti pažnju na rok trajanja auto-sedišta. Svaki proizvođač daje rok trajanja za svoje sedište od pet godina pa naviše, a datum proizvodnje utisnut je u plastici. Sedište koje se dugo koristi izloženo je velikim promenama temperature u automobilu, silama koje deluju na njega kod naglih kočenja, a i kopča i kaiševi imaju rok trajanja. Zato savetujemo roditeljima da polovno sedište uzimaju ili kupuju samo od nekoga kome veruju, a da i tada provere da li ono ima sve originalne delove, da li je neoštećeno i u roku trajanja.

ISOFIX

Metalne kuke zakačene za karoseriju, koje se nalaze u pregibu sedišta, između naslona i sedalnog dela su ISOFIX sistem automobila. Za njih se zakači dečje auto-sedište, ono koje ima mogućnost takvog pričvršćivanja. Važno je znati i da nije dovoljno samo sedište prikopčati na ISOFIX kuke, već je neophodna i treća tačka vezivanja.

Neka dečja sedišta imaju potpornu nogu, neka ISOFIX traku koja se kači za vez u gepeku, a neka u tu svrhu koriste pojas automobila. To sve stoji u uputustvu proizvođača sedišta i važno je proučiti ga pre kupovine, te proveriti koju mogućnost imate u autmobilu. Neki automobili nemaju vez u gepeku, neki ga imaju ali na takvom mestu da kada se veže više od pola prtljažnog prostora bude neiskoristivo. Neki automobili imaju odeljak u podu, kod nogu, na koji ne sme da se nasloni potporna noga auto-sedišta – objašnjava Ivana Mihajlović.

Veličina sedišta

Kako i koju veličinu sedišta odabrati takođe je vrlo važan kriterijum pri kupovini.

Veličina sedišta zavisi od mnogo činilaca i nema jedinstvenog odgovora – naglašava Mihajlovićeva. – Neka deca su visoka i laka, neka se izdužuju u trupu, druga u nogama. Sedište se bira i prema uzrastu, kilaži, visini. Savetujem roditeljima da izdvoje vreme i sve detaljno prouče, a tek onda  odluče.

Važno je znati da svaka viša kategorija sedišta pruža procentualno manju zaštitu od predhodne. Dakle, najbezbenije je prevoziti u sedištu koje se pravilno koristi ako su postavljena suprotno smeru vožnje, jer ono pruža 92-procentnu zaštitu od smrtnih i teških povreda. Osim toga,  bezbednija su sedišta sa sopstvenim pojasevima u pet tačaka nego ona gde se dete vezuje pojasom automobila. Pomoćno postolje, to jest buster s naslonom, bezbednije je od onog bez… Za decu od rođenja do 15 meseci najbolje je takozvano jaje sedište, ili neko drugo koje se postavlja suprotno smeru vožnje. Većinu tih sedišta beba kilažom neće prerasti pre 15 meseci.

Za decu stariju od 15 meseci, akoja imaju više od 10 kg i samostalno hodaju, postoje sedišta sa sopstvenim pojasevima koja se mogu postaviti u smeru vožnje, ali i sedišta u kojima se dete do 18  kg, čak i više, može voziti unazad. Za mališane teže od 18 kg i starije od četiri godine uglavnom se koriste pomoćna postolja s naslonom.

U njima se dete vezuje pojasom automobila, a sedište omogućuje da mu pojas stoji pravilno preko tela što bez njega nije moguće zbog deteove nerazvijene telesne konstitucije i nedovoljne visine. Na posletku, dete koje ima više od 36 kg i visinu veću od 150 cm može se vezivati samo pojasom automobila.

Na pitanje koja su osnovna pravila prilikom montiranja auto-sedišta za svaku grupu i model, naša sagovornica kaže da ne postoji precizan odgovor, jer svaki proizvođač auto-sedišta propisuje pravila za modele koji plasira na tržište.

Roditeljima uvek naglašavamo da pažljivo čitaju uputstvo – kaže Mihajlovićeva. – Kod auto-sedišta koja se pričvršćuju pojasom automobila, kada se pojas provuče putanjom koja je označena na sedištu i onda čvrsto zategne, sedište ne bi smelo da se mrda levo-desno kada ga snažno drmate. Univerzalna pravila su i da se ne sme podmetati ništa između sedišta automobila i dečjeg sedišta, da ga treba čvrsto utisnuti u automobilsko sedište kao i da auto-sedište mora imati sve originalne delove. Sve ostalo zavisi od uputstva proizvođača, to jest načina na koji on predviđa postavljanje sedišta.

Najčešće greške pri montiranju auto sedišta

Savesni roditelji obavezno kupuju auto-sedište za svoje mališane, ali, nažalost, većini njih ne polazi za rukom da sve potrebne radnje koje omogućuju da se dete u njemu bezbedno prevozi urade kako treba. Stručnjaci koji se bave bezbednošću dece u saobraćaju utvrdili su i koje su najčešće greške.

Uglavnom se ponavljaju tri – kaže Mihajlovićeva. –  Prva je da sedište nije dobro montirano u vozilu, druga da dete nije pravilno vezano u sedištu i treća da sedište iz nekog razloga ne odgovara detetu.

Za svaku od ove tri greške postoje podkategorije.

Najčešće greške prilikom montiranja sedišta su:

  1. nije dovoljno pričvršćeno, labavo je, pojas kojim se sedište pričvršćuje nije dovoljno zategnut;
  2. pojas je pogrešno provučen nepravilnom putanjom kod auto-sedišta koja se vezuju pojasom;
  3. nepravilno postavljen vez i potporna noga nije dobro nameštena kod sedišta koja se vezuju ISOFIX-om.

Najčešće greške prilikom vezivanja deteta su:

  1. nije dovoljno stegnuto pojasevima i labavi su, pa je potrebno zategnuti ih tako da između detetove ključne kosti i pojasa stane samo jedan prst;
  2. vezano je u zimskoj odeći, jakni ili skafanderu. Naime, kada se dete veže u debeloj, šuškavoj, pufnastoj garderobi, pojasevi se nikako ne mogu zategnuti dovoljno. Prilikom sudara, od jačine sila koje deluju, vazduh će se izbiti, pojasevi će lako skliznuti sa ramena, a dete poleteti i ispasti iz sedišta.

 Sedište ne odgovara detetu:

  1. nije za njegov uzrast, jer često roditelji bebe čim počnu da sede stavljaju u sedišta u smeru vožnje, što je vrlo opasno. Ponekad, takođe, preveliku decu zadržavaju u sedištima koja su već prerasla, pa ih i na taj način ugrožavaju, jer nema garancije da će ono pružiti adekvatnu zaštitu mališanu koji ga je prerastao visinom ili težinom
  2. istekao mu je rok trajanja, ili nema sve originalne delove, ili su roditelji zbog održavanja skidali navlaku i pojaseve pa nisu dobro vratili, te se pojasevi ne mogu pravilno zategnuti.

Uvek u auto-sedištu

U automobilu, kako naglašava naša sagovornica, dete je najsigurnije u auto-sedištu. Nevezano dete ili beba koju neko drži u rukama u trenutku sudara leti po automobilu, ili čak ispada iz njega, udarajući ogromnom silinom u sve što mu se nađe na putu.

-Roditelji često, naravno iz najbolje namere, greše kad na dužim putovanjima decu stavljaju da leže nevezana na zadnjem sedištu, zbog udobnosti – ističe Mihajlovićeva. – Nema te udobnosti koju treba staviti ispred bezbednosti. Duga putovanja se obavezno moraju planirati sa pauzama zbog svih putnika u automobilu, pa ćete tako i dete izvaditi iz sedišta da se protegne ili prošeta.

Treba upamtiti da se dete, kao i ostali putnici, ne vezuje da bi se izbegla kazna, nego da bi se u slučaju udesa sačuvao život. Većina udesa se, takođe, dešava na dobro poznatim putanjama, u krugu od tri kilometra od odredišta. Dakle. izgovori za nevezivanje tipa: idemo samo do prodavnice, vrtića, škole ili po gradu – ne stoje! U saobraćaju ima i drugih učesnika i uvek se mogu dogoditi nepredviđene situacije.

Informišite se o važećim propisima

Pri kupovini i korišćenju dečjih auto-sedišta važno je informisati se o važećim propisima o njihovoj upotrebi, kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu. Osim toga, treba znati i da li je sedište koje koristite usklađeno sa evropskim direktivama o bezbednosti.

– Propisi većine zemalja u Evropi su usklađeni, pa ma gde da idete, nećete pogrešiti ako imate auto-sedište koje ima atest, ogovara uzrastu deteta i koristite ga pravilno, prema uputstvu proizvođača. UN ECE R 44/04 i R129 su oznake važećih regulativa Evropske komisije za bezbednost. One određuju minimalne uslove koje moraju da ispunjavaju dečja auto-sedišta da bi mogla da dobiju atest sigrunosti. R129 je noviji propis i oštrija su mu pravila, te zahteva dodatna testiranja auto-sedišta, ali oba propisa su na snazi.

Dok se po staroj regulativi 44 auto-sedišta dele na kategorije prema kilaži deteta, novija, 129, kategorizuje ih prema visini i uzrastu, ali ima i ograničenja maksimalne kilaže. Regulativa 129 je još u izradi, ali odredbe koje su završene već su na snazi. I stara regulativa je, takođe, još važeća jer nova zasad obuhvata samo sedišta koja se postavljaju uz pomoć ISOFIX-a. Kod R129 novo je da se sedišta testiraju i na bočne udarce, i najvažnije, stavljen je akcenat na to koliko je bitno dete što duže prevoziti suprotno smeru vožnje.

Tako su po regulativi 129 sedišta napravljena da se koriste unazad do 15 meseci a uz  to ide  određena visina i težina, koju određuje svaki proizvođač za određeni model sedišta.

Više informacija o pravilnom izboru auto-sedišta i važećim propisima možete pronaći na sajtu www.auto-sedista.com, a veliki izbor auto-sedišta na sajtu www.aksa.rs

Podelite ovaj članak

Nega kože od prvog dana

Nega novorođenčeta i bebine kože je za nove roditelje jedna od najzahevnijih aktivnosti. Sa brojnim proizvodima na tržištu i raznim preporukama koje možete čuti, nega bebine kože može delovati komplikovano i zbunjujuće.

Pročitaj više »